“Ne osećam da sam živ/a”, sve češće čujem od svojih klijenata.
“Šta za vas znači “biti živ”? – upitam ih.
Odgovori krenu da se nižu kao da su, poput napete strele, jedva čekali da ih neko upita ovo?
I svi su različiti, ali svi imaju nešto zajedničko: pobudili su emocije, neke vedre, a poneke setne, sećanja, i uzdahe.
Prisećajući se iskustava, scenografija i senzacija, budile bi se njihove uspavane ćelije, njihova čula.
Postajali su, nekako, življi.
“Kako ste se osećali dok ste mi opisivali vaš osećaj života koji teče kroz vas i ispunjava vas?” – upitala bih.
“Živo” – usledio bi odgovor obojen najrazličitijim emocijama.
A SADA VI!
Čitajte i odgovarajte:
- Šta, za vas znači “biti živ”?
- Setite se nekog svog iskustva kada ste se zaista osećali živima?
- Kakav je to bio osećaj? Koje reči, koje misli i asocijacije imate u umu? Izgovorite ih glasno, zatim zapišite.
- Kada ste poslednji put osetili nešto od opisanog?
- Ne možete se setiti? Davno? Dovoljno dugo da u vama budi nostalgiju?
Tome u najvećoj meri doprinosi navika odustajanja, često udružena sa linijom manjeg otpora.
Prvo ste odustali od neke svoje potrebe; Potom ste odustali od prve, naizgled nedovoljno bitne želje.
Onda se to ponovilo nekoliko puta.
Zatim, jedna po jedna, želje su počele da nestaju, povređene i ljute što nijedna od njih nije dovoljno bitna.
I na kraju, nestale su.
I vi, najčešće ne odmah, primetite da nešto nije u redu. Da više niste živi.
Da ste umrli.
Ali, nije to najgore. Najgore je kada to ni ne primetite.
I ja sam bila jedna od onih kojoj nije odmah bilo jasno da se zapetljala u krug surogata i kompenzacija, slabijih i jačih anestetika, i da se ugasila… Umrla.
I baš zato što sam, uz Božju pomoć, a ličnu veru, uspela da ponovo živim, živi sam dokaz da je moguće oživeti.
I već dve decenije, kao edukator, mentor, kouč i pisac, prenosim ovu poruku, otkrivajući lična iskustva, podsećajući vas na vaše lične snage i moći, svedočim ovom vaskrsnuću.
Dirljivo je posmatrati kako se preda mnom rađaju nove osobe, novi svetovi i nove, najveće ljubavi.
“Ne traćite svoje vreme na žaljenja.
Ne živite u prošlosti
I ne zanosite se zbog nekog događaja
Koji će se odigrati u budućnosti.
Shvatite da sreća nije dar.
Ne čekajte sreću.
Ne čekajte da ŽIVITE!”
