„Šta je uopšte preljuba? Koje su granice greha? Da li je grešna misao već dovoljna jer u sebi nosi začetak dela? Da li je već želja koja čeka na akciju, spremna kao zapeta strela, isto što i sama akcija posmatrana iz drugog vremena? I šta je, uopšte, ona mogla da učini i time zaustavi misao pre nego što se probije do talamusa u kojem će lučiti želju iz koje će poteći sokovi. Arogantni osećaj da je zagospodario prirodom biva raznesen u parčiće nesigurnosti, nemoći i stida pod udarom nekolicine združenih hormona i čovek kapitulira vraćajući mač u korice…“ (odlomak iz mog romana “Amor portenjo”).
Koju god reč da upotrebimo – prevara, preljuba ili nevera ona će biti u stanju da probudi loše sećanje ili nelagodu zbog uvek prisutne mogućnosti da se odigra. Ukoliko imamo ožiljak koji je za sobom ostavila, on će početi da nas svrbi i pecka, a možda će, ponovo, nakratko, prokrvariti.
U stomaku namah nešto počinje da kuva i mi ne znamo da li da se ljutimo na počinioca, na Boga, ili na prirodu što nas je ovakvima (grešnima) načinila. Osetićemo nepravdu i nemoć bez obzira sa koje strane je posmatramo, iz koje i čije uloge. Ipak, da li isto sudimo kao učesnici u preljubi, kao glavni glumci ili kao nemi ”posmatrači” koje ta drama ne može da boli?
Da li ste se sa tom situacijom već sreli? Da li ste primetili koliko često se naše mišljenje menja u zavisnosti od toga koliko lične koristi i zadovoljstva dobijamo iz neke situacije? Da li ste svesni da je reč o istom pojmu onda kada vas strast gura u naručje zauzete osobe i kada vam se čini da ni jedna cena nije previsoka, kao i onda kada se suočite sa prisustvom nekog trećeg u vezi za koju ste “dali sve”.
Koliko je nas koje smo imale vezu sa oženjenim ili zauzetim muškarcem i za to nalazile najrazličitija opravdanja? Koliko je istih nas koje smo se osetile zgaženo i povređeno kada je u našu vezu ušetala druga? Iako bismo radije izabrali da varamo nego da budemo varani, ni slučajno ne znači da verujemo kako se preljubnik kroz neveru šeta bez tereta u grudima koji ga pristiska i pojavljuje se u naletima griže savesti, straha od otkrivanja i noćnih mora.
Strah je usmeren u više pravaca: plašimo se da ćemo povrediti dragu osobu, bojimo se optužbe koja iz temelja narušava lepu sliku o nama i zauvek uništava naklonost i topla osećanja, a neretko se pribojavamo da bi i onaj “treći” mogao da nagrabusi (naročito ako je taj treći muškarac i to fizički slabiji od “našeg”). Šalu na stranu. Preljubnik je pod tenzijom i nije mu lako. To je sasvim sigurno. Pa ipak, ne uspeva da siđe sa talasa koji je uzjahao, sve i ako pokuša… naiđe novi, i jahanje se nastavlja. Opasno je, uzbudljivo, neizvesno…, ali zar nije u tome draž surfinga?
Preljubnik najčešće pronalazi razloge za to što čini. Oni mu se mogu učiniti toliko blistavo jasni dok, u jednom trenutku, zamalo ne oseti da ima prava na to. Svi dobro znamo da je razlog uvek moguće pronaći. No, uprkos osećaju krivice i povremenim napadima straha, preljubnik za sebe neće reći: Ja sam svinja, monstrum, nečovek i dostojan (dostojna) sam svakog prezrenja jer gazim nečiji život, izneveravam i bezočno se oglušujem o sve što mi je pruženo.
Ove, i još mnogo gore reči, spremno ćemo izreći preljubniku direktno, ujedno se starajući da što veći broj ljudi sazna za neoprostivi greh i bezdušnu izdaju tog nedostojnog predstavnika svoga pola. Osećamo se prevareno, iznevereno, zgaženo, odbačeno, zloupotrebljeno, povređeno, izmanipulisano, izdano, bezvredno, uništeno, ranjeno, ubijeno… Sve što je ikada bilo lepo zasućemo bujicom pogrda i učiniti veliki napor da omalovažimo osećanja koja smo donedavno razmenjivali.
A da li je sve baš tako? Da li je kriv onaj što je prekršio obećanje vernosti ili je kriv onaj što je u takvo obećanje ikada poverovao? I da li je prevara uzrok nesklada u partnerskim odnosima, ili, naprotiv, posledica tog nesklada? Ili ni jedno ni drugo, ili pak, i jedno i drugo? Ili nešto sasvim treće…
Naravno da jedinstven odgovor nije moguće dati. Naravno da ma koliko je se plašili, nikada ne možemo biti sigurni da preljuba neće zakucati baš na naša vrata. I niko od nas ne može znati kako bi ovog nezvanog gosta dočekao.
Zato o njoj nemojte misliti, da ne čuje kako joj ime dozivate. Zato o njoj nemojte loše govoriti da ne poželi da vam se osveti. Zato je nemojte ignorisati jer odbacivanje ona ne podnosi. Nemojte joj suditi i znajte da nekome glavu skida, al’ nekom drugom može je spasiti. I zato se nikada nemojte zaklinjati.
