Oprost je oslobađanje sebe od toksičnih misli i emocija, bilo da praštamo sebi ili drugome. Ali, srcu se ne može narediti da oprosti baš kao što mu se ne može narediti da voli.
Oprost je oslobađanje sebe od toksičnih misli i emocija, bilo da praštamo sebi ili drugome. Ali, srcu se ne može narediti da oprosti baš kao što mu se ne može narediti da voli.
U pitanju su procesi za koje je potrebno vreme, trud, želja, posvećenost i na posletku – Božja milost. Jer, samo ona omogućava da se seme osećanja koja priželjkujemo zaista i primi u našim srcima. Dakle, kao što zbog sebe volimo, tako zbog sebe i praštamo. Kao što je najveći greh nevoljenje samoga sebe, tako je i greh držanje otrovnih misli u svom srcu.
Često se dešava da nemanje želje za osvetom ili izostanak želje da drugome bude loše, izjednačavamo s oprostom. Takođe, pomišljamo da oprostiti znači i opravdati. Neki veruju da oprostiti podrazumeva i zaboraviti. Neki pak da se s oprostom događa i pomirenje. A sve su to različiti pojmovi koji mogu ali ne moraju ići ruku pod ruku. Postavlja se i pitanje da li se može opraštati nekome ko oprost ne traži ili ko se za svoja (ne)dela nije pokajao.
Oprost oslobađa
Takođe, daleko je teže oprostiti kada posledice povrede nanete u prošlosti traju i u sadašnjosti i otežavaju nam življenje iskušavajući svakodnevno našu sposobnost da razumemo, da otpustimo. Tako se može dogoditi da i pored svih hrišćanskih uverenja i želje da „ljubimo neprijatelje svoje“ osetimo nemoć i nedoraslost ovako teškom zadatku. Tada možemo osetiti krivicu, razočaranost u sebe same, kinjiti se ili stvoriti veliki pritisak u primoravanju sebe na nešto za šta nismo spremni. To je, po mom mišljenju, mnogo veći greh od neoprosta. Jer, to predstavlja atak na sebe, odbacivanje sebe i stid zbog nesavršenosti i slabosti. Antipod ljubavi prema sebi. Antipod ljubavi uopšte.
Oprostite što niste u stanju da nekom date oprost za nešto
Ono što tada predlažem jeste opraštanje sebi što trenutno ne možemo da oprostimo, prihvatanje da u ovom trenutku ne možemo da prihvatimo; posmatranje osećanja; razumevanje ranjivosti svih živih bića. Sagledavanje situacija u kojima smo povređivali i oprosta koji smo dobijali. Suočavanje sa negativnim mislima i emocijama i njihovo vrednovanje – koliko su te misli i emocije snažne na skali od jedan do deset. To nam daje mogućnost da uspehom u procesu oprosta smatramo trenutak kada se pojavi niža brojka na skali. A ono u šta se najviše uzdam jeste molba Bogu da nam pomogne da oprostimo, da nam pomogne da se razvežemo i oslobodimo svoje vezanosti za bol, patnju i razočaranje.
I vremenom, Bog će na molbu odgovoriti kao što uvek odgovara, samo mi ponekad ne čujemo ili čak, zaboravimo i da smo molili. Ali i to treba sebi oprostiti…
