Strah je jedno od najdominantnijih osećanja, ali se on može manifestovati na različite načine: kroz uznemirenost, teskobu, anksioznost, razdražljivost, letargiju, ljutnju, bes…
Poznato
je da svaka nova situacija predstavlja izvestan stres, pa čak i onda kada je
pozitivna, kao na primer preseljenje, promena posla, ili rađanje deteta. Onda
je potpuno jasno da neprijatna promena, a kamoli promena koja sobom donosi
realnu opasnost i negativne posledice predstavlja izuzetno snažan stresor koji
se iz dana u dan uvećava.
Ono što je u ovoj situaciji (tekst pisan u doba korona virusa) izvor pojačanih i preplavljujućih osećaja jeste nedostatak optimizma, nedostatak vere, nedostatak pozitivnih vesti i događaja…
Pogledajte video snimak LIVE interaktivnog predavanja u vreme korone koje je održano 29. marta 2020:
Ali,
da prvo počnemo sa uvidom u osećanja koja su u poslednjih nekoliko nedelja
aktuelna i čiji je intenzitet veći od uobičajenog. Prvo ću pomenuti ona o
kojima ste mi pisali, za koja ste potražili rešenje.
Strah za sopstveni život, strah od virusa i negativne misli i scenarija u tom pravcu. “Šta ako…” je pitanje koje i u najboljoj situaciji može da vas odvede u neraspoloženje. Ovakvih misli se veoma treba čuvati.
To
je lako reći, a teže učiniti.
U
ovim danima neki imaju višak vremena, a neki naprotiv ne stižu ni ono što su
stizali jer su im se obaveze povećale (rade od kuće, imaju decu, škola,
igranje, svakodnevno kuvanje jer više nema ispomoći u restoranima, nema žene
koja može pomoći itd…).
Ne
zna se kojima je teže: oni koji nemaju vremena za sebe ili koji ga imaju na
pretek:
Oni
sa manjkom vremena gotovo svakodnevno doživljavaju iscrpljenost, prenadraženost
i premor koji je u ovom trenutku veliki teret za psihu.
Savet: budite nežni prema sebi. To znači ne očekujte da funkcionišete isto ili još čak i bolje u ovim okolnostima. Naprotiv, dozvolite sebi osrednjost, radite samo nužno, makar se to kosilo sa vašim predstavama o urednosti stana, posvećenom roditelju ili sjajnoj kuvarici… Isto i u odnosu na posao i sve druge zadatke…
Pola
sata ili sat vašeg vremena – za meditaciju, za ćutanje ili plakanje, za seriju
ili knjigu, za duboko disanje ili tuširanje – u ovom trenutku je najbitnije i
za vas i za vaše ukućane. Jer kad padne psihološki imunitet, slabi fizički, a
to je poslednje što želite.
Lenjost duha
Oni koji odjenom imaju višak vremena suočavaju se sa ozbljnim problemom sadržanim u rečenici: “Ako sam sebi ne nađeš posao, đavo ti ga pronađe”.
Posao
može podrazumevati bilo koju vrstu angažovanja koja vas okupira. Angažovanost
je način da izbegnete okupiranost neželjenim mislima. Lenjost duha nas sprečava
da posegnemo za nečim što nikada nismo radili – na primer da presađujemo cveće, slikamo, pravimo figure
od plastelina ili gline, šijemo, ili bilo šta drugo.Važno je da u danu osetite
zdrav umor, pa spremajte kuću, sređujte ormane, uradite stotinu čučnjeva ako
treba, ali važno je da na kraju dana osetite zdrav umor u telu, želju da se
naspavate, opustite…
Uspavani strahovi i nezadovoljene potrebe
Kod nekih od vas koji su mi pisali pojavljuju se uspavani strahovi, čak neki za koje niste ni znali da postoje – strah da nisam vredna novca, strah da neću naći srodnu dušu, strah da sam crna ovca u porodici ili da me uvek odbacuju…
Svi ovi strahovi pokazuju koje su vaše potrebe nezadovoljene: potreba za ljubavlju, povezanošću, materijalnom realizacijom (jer na primer strah da nisam vredna novca u svom korenu nosi – da ne zaslužujem da mi bude dobro, da budem srećna, da uživam, itd…).
Za početak, preporuka – svoje strahove jasno imenujete. Napravite spisak čega se sve plašite. Potom pronađite s kojom vašom potrebom ovaj strah rezonira. Npr. neću naći srodnu dušu, potreba za ljubavlju, povezanošću…
Kada
to uradite napravite plan kako da ostvarite taj svoj san, ali budite kreativni
i gledajte širu sliku. Na primer – šta sve može podmiriti moju potrebu za povezanošću,
za pripadanjem, za materijalnim – razmišljajte o svim načinima na koje se
možete realizovati kroz novac a takođe i koje užitke i potrebe biste time sebi
omogućili.
Jer,
prečesto opstruiramo sami sebe; kad nešto nemamo, nešto drugo imamo, pa je
možda našoj podsvesti to drugo važnije. Na primer ako imam novca mogu sebi
priuštiti razvod ili napuštanje roditelja…, a ja to zapravo ne želim. Otuda
mi je nemanje novca važno kao izgovor i otuda ja novac, zapravo, odbijam od
sebe.
Šta radim kad osetim tugu?
Tuga: ja ovih dana često osećam tugu; osećam tugu zbog stvari koje nisam uradila, zbog odnosa koji su prekinuti, najčešće iz nerazumevanja ili nedostatka komunikacije. Osećam potrebu da im kažem da ih volim. Osećam potrebu da opraštam. Tužna sam kada čitam postove o svima kojima je potrebna pomoć – onima koji čekaku trojke a bez posla su, obolelima od multipleskleroze koji su zaboravljeni, od retkih bolesti koji su najugroženija grupa, a oduvek nevidljivi, tugu što je juče preminuo drug i vršnjak mogu supruga Igor Spasov, tugu što je moj brat od ujaka na respiratoru u teškom stranju, jer mu nisu na vreme ukazali pomoć (u međuvremenu je preminuo).
I pitate se, šta ja radim kad osetim tugu?
Pustim da je osetim. Osetim je jasno. Počnu da me peku grudi. Plačem. Liju suze i ja im se radujem. Tako otpuštam svoju tugu. Ne plašim je se, ne bojim se bola koji na kratko donese. I onda ona prođe, počne prvo da jenjava, a potom prođe…
Osetim
se lakše i ne gomilam je; zato ona retko prerasta u ljutnju.
Mnogo
je važno da osetite šta je to što vas peče, koje osećanje je iza nemira. Ako je
tuga, pustite je, dozvolite joj da bude. U redu je da budete tužni. U redu je i
da saopštite da ste sada malo tužni. Ili se povucite u sobu ili toalet. Dajte
prostor svojoj tuzi.
Ugroženi međuljudski odnosi
Ono što ovih dana potresa mnoge porodice, a vidljivo je i uživo i na društvenim mrežama (meni se baš juče dogodilo) jesu međuljudski odnosi.
Sve što smo do sada pomenuli, prenadraženost, strah, intenzivna osećanja, uzbuđenje i pojačan stres – utiče negativno na odnose. I naravno – što bliskiji to snažnije trigeruju.
Šta znači triger?
Triger: Okidač koji pokreće lavinu onoga što je duboko nagomilano u našoj podsvesti.
Druga pojava je što nismo navikli da komuniciramo osećanja. Saopštite ukućanima pre nego što vas emocija preplavi kako se osećate: sad se osećam tužno, ili teško mi je ili uznemirena sam.
Odlična vežba za ovo stanje i nošenje sa emocijama je vežba – “Nešto u meni”. Nešto u meni je ljuto, tužno… Upotreba ovih reči prekida identifikaciju sa osećanjem.
Ono što utiče snažno na odnose ovih dana jeste i naša
navika da neko drugi bude kriv.
Svakog trena pročitam post – čuvajte se loših ljudi, sebičnih, ovih što idu napolje, zlonamernih… Svako ko osudi nekoga drugog zapravo izjavljuje da je on dobar, velikodušan, dobronameran. Što je evidentna laž s obzirom da je upravo prekršio sve vrednosti na koje se, kroz osuđivanje drugih, poziva.
Unošenje svesnosti u odnose, zastupanje stava “Ja sam OK, ti si OK”, međusobno uvažavanje i poštovanje ličnih granica – uvek su na onome ko je svesniji.
Ako ste u vašoj porodici to vi, onda preuzmite
odgovornost za to i ponašajte se tako – svesnije.
Šta to znači? To
znači da VI treba da preduzmete korake koji će pomoći i vama i drugima.
Izgovorite u sebi uverenje JA SAM OK TI SI OK, ili I JA SAM U PRAVU I TI SI U PRAVU, ili I JA SAM LOŠE I TI SI LOŠE – bez obzira da li to zaista osećate – ali u momentu to će vam pomoći da zadržite svest da VI NISTE NA SUPROTNIM STRANAMA, SAMO SE PONAŠATE RAZLIČITO; različite su vam reakcije, različita osećanja, ali ne postoje ispravna i pogrešna osećanja.
Ono
što nas često sprečava jeste inat.
Zašto ja prva da popustim, zašto ja njega da razumem, što ne razume on mene, zašto ja da budem uvek svesnija?
Pa, zahvalite Bogu što ste svesniji. Radili ste na tome, molili
ste se za to. Onda primenite.
Uživajte u toj mogućnosti da promenite situaciju, frekvenciju, da transformišete osećanje, da se povežete.
Uživajte,
ali ne likujte i nemojte se zavaravati da ste bolji.
Isti
smo. Samo je neko stigao pre, neko će kasnije, neko će nas prestići…
Ali Život nije takmičenje ko pre do cilja i ko će bolje. Život je kvalitet kojim živimo, mislimo, dišemo, osećamo, život je naučiti korake te igre koju smo pozvani da igramo i uživati u tom plesu.
